Њ. К. В. престолонаследник Александар Други Карађордевић у ексклузивном интервјуу за празнични број КОД магазина каже да уставном парламентарном монархијом краљ влада, а влада управља. Краљ је шеф државе и не надмеће се, нити се меша у послове владе. Краљ је бранилац устава.

Њ. К. В. престолонаследник Александар Други Карађорђевић и принцеза Катарина годинама живе на Дедињу у Белом Двору. Мада су често ван српске престонице, баве се хуманитарним радом и на сваком кораку помажу младе и талентоване људе, као и старе, болесне и унесрећене. Недавно је краљевски пар прославио крсну славу српске династије Карађорђевић Св. Андреја, уз свеопшту подршку свештенства и српске елите. Иако већина Срба сматра да је за Србију једини прави пут - да се врати својим изворним коренима, да се врати у наручје монархије, реалне шансе да престолонас- ледник Александар Други буде на трону који му рођењем припада, постоје. Његово лично мишљење јесте да је уставна парламентарна монархија прави пут за Србију. Начин да буде поносна земља са „новим" имиџом и сврхом. Да би своју идеју о парламентарној монархији спровео у стварност, потребно је повести кампању.

1. Ваше краљевско височанство, већина Срба сматра да је за Србију једини прави пут - да се врати својим изворним коренима, да се врати у наручје монархије? Колико су данас реалне шансе да Ви будете на трону који Вам рођењем припада?

Моје лично мишљење јесте да је уставна парламентарна монархија прави пут за Србију, начин да буде поносна земља са „новим" имиџом и сврхом.

2. Који би се модел монархије по вама, највише свидео Србима? Јер, постоје варијације, а Ви, ако се не варам, трагате за европским моделом који је уставна парламентарна монархија!?

Ја одувек заступам концепцију уставне парламентарне монархије, јер верујем да тај концепт у себи садржи у истој мери и традицију и савремену могућност напретка, као што је случај са земљама које имају уставну монархију попут Норвешке, Шведске, Данске, Велике Британије, Белгије, Шпаније, Холандије и Луксембурга, као и визију будућности. Не мислим да је постојање различитих виђења о концепцији монархије у Србији посебан проблем, јер где је циљ заједнички средства није тешко наћи. Желим да нагласим да би у уставној парламентарној монархији политичари били исти као што су и сада, али би суверен био неутралан и не би припадао ниједној политичкој партији. Замислите неутралног шефа државе који није у конфликту нити се надмеће са председником владе и министрима.

3. Да ли је у Уставу Србије разматрано питање монархије!?

Важећи српски устав, као што је познато, почива на формалном наставку одлука из Јајца и Бихаћа.

4. Како бисте волели да видите нашу будућност? Да ли је видите као чланицу ЕУ и под којим условима?

Не мислим да ми имамо неки посебан избор изван Европске Уније, не зато што је то једина позитивна опција, него зато што се бојим да су алтернативе неповољније. Због тога би требало да подржимо чланство Србије у Европској Унији.

5. Док духовно, као народ не узрастемо, нећемо се ни као држава препородити. Визе су нам укинуте. Самим тим, „одлив мозгова" је неминован. Има ли наде да се млади и образовани људи задрже у Србији?

Опасност о којој говорите објективно постоји, и њу су искусиле све земље у транзицији. Поставља се само питање да ли се уопште може говорити о спречавању браин драин-а уколико се економски услови и демократске процедуре у земљи не доведу у мере која неће од питања останка или одласка правити питање опстанка него питање стручног и професионалног напредовања. Практично говорећи, мислим да је моја Фондација за образовање показала како се то може спречити. Ми смо потписали уговоре са 40 студената које смо послали на Универзитет у Нотингему да је њихова обавеза по завршетку студија да се врате у Србију и следећих осам година своје знање и стечена искуства користе овде. Са поносом истичем да се свих 40 младих људи вратило у Србију. Наравно да се ово не може применити на свакога и на сваку установу.

6. Шта је по Вама заједничка будућност свих грађана Србије? Свих вера - православне, католичке, муслиманске, протестантске, јеврејске?

Заједничка вера свих грађана Србије без обзира на нацију, веру или политичко опредељење почива на свести о заједништву и на везама које нас спајају а не раздвајају. То значи престанак инсистирања на разликама и на поделама. Недавна историја је убедљиво показала да се све поделе своде искључиво на умножавање истих проблема за све мањи број грађана на све мањој територији. Не смемо толерисати употребу вере и националних осећаја у негативне сврхе. Морамо бити привржени демократији и људским правима.

7. Као престолонаследник, у којим секторима у Србији бисте највише утицали?

Престолонаследник, већ по дефиницији, нема и не може имати одлучујући утицај ниучему. Краљ може. Улога Краља се дефинише уставом, али посматрајући активне монархије у Европској Унији, евидентно је да се тај утицај огледа у следећим областима. Прва је улога монарха као кохезионог и обједињујућег фактора изван и изнад дневне политике. Друга је деловање на пољу спољно политичког и економског имиџа земље, и подизање видљивости и препознатљивости државе и народа на чијем челу се налази, при чему се не меша у владину политику. Трећа је обезбеђивање континуитета, државног и народног интереса у свим фазама јавног живота а нарочито у кризним временима. Принцип уставне парламентарне монархије је да Краљ влада а Влада управља. Природно, и у уставној парламентарној монархији, као и у републици, одржавају се слободни избори. Краљ је шеф државе и не надмеће се нити се меша у послове Владе. Краљ је бранилац устава.

8. Да ли би монархија убрзала улазак Србије у Европску унију?

Верујем да би било тако, јер би уставна парламентарна монархија донела позитиван имиџ и уважавање, мада сам свестан да се Европска Унија суочава са све бројнијим бирократским проблемима.

9. Да бисте Вашу идеју о парламентарној монархији спровели у стварност, потребно је повести капању. За кампању је потребан велики новац, а Ви новац нисте наследили!?

Потпуно сте у праву што се тиче такве кампање, али ја немам средства да водим кампању председничког типа, а чак и када бих имао толика средства, не бих их улагао у такве кампање. Уставна монархија није политичка партија, није ни група за лобирање, нити реклама за неки производ на тржишту. Уставна монархија би се вероватно могла успоставити на такав начин, али питање је како би се онда разликовала од постојећег стања. Уставна монархија се не такмичи са политичким партијама нити је против њих, него обезбеђује јединство, континуитет и стабилност.

10. Колико дијаспора подржава повратак монархије у Србију?

Дијаспора је осетљив домен, и увек се мора прецизирати о којој дијаспори говоримо. Највећи део ове географске, националне и економске дијаспоре коју ја познајем подржава идеју уставне монархије, али наша дијаспора данас разликује се од оне од пре 20 или 30 година, по структури, саставу или географској расподели.

11. Да ли сте свесни могућег отпора и ко су Вам опоненти?

Отпор увек постоји, и један од наших проблема је то што увек можемо лакше идентификовати оне који су против било чега од оних који су за нешто. Легитимно право људи је да имају своје мишљење о било ком питању, укључујући и питање уставне монархије. Када год поставим то питање, увек ми је много лакше да сазнам ко је против уставне монархије него да добијем објашњење зашто.

12. Ко Вам даје највећу подршку? И, где лежи механизам за промену?

Највећу подршку сам увек имао у члановима моје уже породице, што је и разумљиво и неопходно, али и међу великим бројем добронамерних и слободоумних људи из свих друштвених структура. Морам да истакнем да Српска Православна Црква отворено подржава идеју обнове монархије, а да су и друге верске заједнице показале позитивно интересовање.

13. Каква је Ваша сарадња са СПЦ?

С обзиром да се патријарх српски господин Павле упокојио, а био је за монархију, кога бисте волели да видите на Светосавском трону!? У погледу статуса имовине моје породице у државама бивше Југославије ситуација се формално разликује од једне до друге, и у току су различите процедуре и процеси.

14. У каквим сте односима са осталим Карађорђевићима? Да ли је на прагу помирење са принцезом Јелисаветом, која истиче да јој не дозвољавате да посети кућу свог рођења - Бели Двор?

Односи унутар породице Карађорђевић су веома важно и лично питање, али морам да кажем да никада нисам забранио Принцези Јелисавети да посети место где је рођена, Бели Двор, где је и недавно боравила децембра 2009. године, као и више пута раније, са својом кћерком и зетом. Треба имати у виду да је Дворски комплекс на Дедињу власништво потомака Краља Петра II, Принца Томислава и Принца Андреја, што је и потврђено судском одлуком Окружног суда Града Београда који је био надлежан за оставинску расправу после смрти Краља Александра И, донетом 27. октобра 1938, бр. 0.428/34. Огранак породице који води порекло од Кнеза Павла нема наследна права над дедињским комплексом, али они имају имовину на другим местима.

15. Колико времена проводите у Србији?

И, колико Вам је туторство Крунског Савета битно!? У Србији, за коју сам изузетно везан, проводим много времена, и велики део мојих активности је усмерен на одржавање веза и контаката које сматрам битним за све оне делатности у којима Круна може да дејствује, а други могу мање или не могу уопште. Крунски Савет, у коме смо на жалост у задњих неколико година имали ненадокнадиве губитке, за мене је био и остаје значајна помоћ и институција која ми омогућава да многа веома сложена питања боље сагледам и на основу тога донесем одлуку за коју верујем да је исправна.

16. Недавно преминули академик Милорад Павић, био је члан Крунског Савета. Каква Вас сећања везују на њега?

Милорад Павић је био драг пријатељ и драгоцен саветник . Његов губитак, као и ранији губици чланова Крунског Савета, људи који су оставили дубок траг у нашој историји, попут Борислава Пекића, Миће Поповића, Слободана Витановића, и других, је наравно ненадокнадив губитак, али оно што је остало иза њих огромно је по значају, квалитету, по успомени.

17. Колико често млади принчеви Петар, Филип и Александар долазе у Србију?

Моји синови долазе кући, нарочито током празника и годишњих одмора, а због географске близине Филип долази чешће од друге двојице.

18. Колико је тачно да се млади принц Петар заиста оженио без помпе и принчевског протокола?

Вести о женидби Принца Наследника Петра су у потпуности измишљене.

19. Да ли сте Ви лично задовољни животом у Србији?

Волим да живим у својој земљи, али осећам да бих могао далеко више да допринесем добробити народа и државе уколико би Србија постала уставна монархија.

20. Шта бисте пожелели Србима у Новој 2010. години?

Свима бих пожелео добро здравље, просперитет, стабилност, поштовање и да буду у прилици да раде оно што воле , као и живот у миру са свима и својим суседима.

Биографија Њ.К.В. Александра Другог Карађорђевића

После нацистичког напада и окупације Југославије у априлу 1941. године, млади Краљ Петар II са члановима владе напустио је земљу пред инвазијом немачких снага и отишао у Атину. Краљ и његови сународници одбили су да се предају завојевачима у складу са традицијом успостављеном од оснивача династије Црног Ђорђа Петровића - Карађорђа, вође херојског устанка Срба против Отоманског царства 1804. године. Из Атине Краљ Петар и његова влада одлазе прво у Јерусалим, а затим у Каиро. Коначно, Краљ Петар II са владом у егзилу прелази у Лондон. Краљ Петар II се оженио 1944. године у Лондону принцезом Александром од Грчке, ћерком Њ.К.В. грчког краља Александра и Аспазије Манос. Краљица Александра је 17. јула 1945. у лондонском хотелу Клериџис у којем су становали, родила сина - Њ.К.В. Престолонаследника Југославије Александра II. С обзиром да је Наследник престола морао бити рођен на југословенском тлу, британска влада је, по инструкцијама председника владе Винстона Черчила, прогласила хотелски апартман број 212 југословенском територијом. Крштење Престолонаследника извршио је у Вестминстерској опатији Његова светост патријарх Гаврило, а кумови су били Краљ Џорџ VI и његова ћерка, тадашња Принцеза Елизабета, сада Њено Краљевско Величанство Краљица Елизабета II. По завршетку рата, комунистички режим који је узурпирао власт у Београду незаконито је спречио Краља Петра II да се врати у своју домовину. Њ.К.В. краљ Петар није никада абдицирао. Краљ и краљица живели су у изгнанству у више земаља (САД, Француска, Италија и Енглеска). Њ.К.В. Престолонаследник Александар II школовао се у Л Розеју, Швајцарска, Војној академији Калвер, Индијана, САД, Гордонстон, Шкотска, и Милфилд (Миллфиелд), Енглеска. Потом је ступио у Краљевску војну академију Велике Британије. Од 1966. године, као официр британске војске у којој је напредовао до чина капетана, служио је у 16./5. пуку Краљевских Копљаника на Блиском Истоку, у Италији и Западној Немачкој. Пошто је напустио војну службу 1972. године, Престолонаследник Александар II, који говори неколико језика, посветио се пословној каријери. Краљ Петар II је умро након дуге болести 1970. године у Денверу, Колорадо, САД. Иако је Престолонаследник тада одлучио да формално не користи титулу Краља-која би мало значила у изгнанству - он се није никада одрекао било титуле, било свог династичког права на престо. Године 1991. престолонаследник Александар у пратњи своје супруге Њ.К.В. Принцезе Катарине и синова Њ.К.В. Принца Наследника Петра, Њ.К.В. Принца Филипа и Њ.К.В. Принца Александра допутовао је у Србију. Том приликом одушевљено су их поздравиле стотине хиљада људи који у Престолонаследнику виде оличење свега најбољег за демократску будућност у облику уставне монархије. Пре 5. октобра 2000, Престолонаследник је посетио Србију 1992,1995. и 2000. године. Он је, такође, посетио Црну Гору и Косово и Метохију 1999. године, а Босну и поново Црну Гору 2000. године. Престолонаследник са породицом живи у Краљевском двору у Београду од лета 2001. године. Као убеђени борац за демократију и људска права, Престолонаследник је одлучио 1989. године да се веома активно придружи борби свог народа да се ослободи наслеђа деценија диктатуре и режима Слободана Милошевића. Његово Краљевско Височанство имао је састанке и био у сталном контакту са демократском опозицијом и демократски оријентисаним људима широм бивше Југославије. У новембру 1999. године Престолонаследник је сазвао у Будимпешти велику конференцију демократске опозиције. После Будимпеште, уследио је састанак у Бањалуци у јануару 2000. године. У априлу исте године Престолонаследник је сазвао велики кључни скуп у престоници Грчке, Атини. Престолонаследник Александар неуморно доприноси сарадњи и јединству међу демократским политичким странкама у процесу преображаја своје отаџбине у једно истински демократско друштво за све грађане, без обзира на њихово политичко убеђење, вероисповест и етничко порекло. Престолонаследник много путује, среће се са великим бројем светских лидера, политичара и парламентараца и даје многобројне интервјуе медијима. Њ.К.В. престолонаследник Александар II венчао се 1972. године у Виљаманрик де ла Кондеса (Шпанија) Њеним Царским и Краљевским Височанством Принцезом Маријом де Глоријом од Орлеана и Браганце, из бразилског Царског Дома. У том браку рођена су три сина: најстарији - принц Петар - рођен 1980. године у Чикагу, у држави Илиној, и близанци -Принчеви Филип и Александар- 1982. године у Ферфаксу, у држави Вирџинија (Виргиниа - УСА). Брак је окончан 1983. године. Престолонаследник се оженио 1985. године у Лондону Катарином Батис из Атине. Кум на венчању био је Његово Величанство грчки Краљ Константин. Њ.К.В. престолонаследник Александар II воли скијање, једрење, скијање на води, роњење и подводну фотографију. Титулу шампиона британске војске у скијању освојио је 1972. године. У круг престолонаследниковог интересовања спадају и музика, позориште, информациона технологија и текући догађаји широм света.

Преузето са сајта www.srpskamreza.net